ХАШКИ ТРИБУНАЛ:

СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ НИЈЕ КРИВ, НЕМА 

УДРУЖЕНОГ ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОТХВАТА

 Међународни кривични суд за бившу Југославиуу у Хагу једногласном одлуком од 24 марта ове године утврдио је да покојни Председник СРЈ и Србије Слободан Милошевић није учествовао у „удруженом злочиначком потхвату“ у циљу прогона Мислимана и Хрвата током рата у БИХ у периоду 1992- 1995 године. 

Наравно, за све се то добро знало још у време када је оптужница против Милошевића била подигнута. Зашто за Трибунал то онда није била истина, а сада јесте? По нашем мишљењу, Трибунал од почетка селективно користи сваку веродостојну истину – тако да се она увек окреће против неког од Срба на оптуженичкој клупи. Када је на њој седео Милошевић, непостојање никаквог удруженог злочиначког потхвата против Муслимана и Хрвата у БИХ – није била истина, а сада 2016 године, када је Милошевић преминуо под условима који су сумњиви – то одједном постаје истина и користи се да се осуди други Србин, Радован Караџић. Пошто Хашки трибунал није никакав суд, то је илузорно од њега очекивати било какву принципијелност кад је реч о суђењу Србима. 

Претресно веће Хашког трибунала у овој одлуци - која је већ у штампи проглашена „запањујућом“, с обзиром на све што је против бившег председника СРЈ и Србије написано и емитовано у светским медијима - наводи да се „Веће није уверило да постоје довољни докази да се Милошевић саглашавао са заједничким планом „трајног уклањања босанских Муслимана и Хрвата са територија које контролишу Срби“. Констатујући да је том одлуком Милошевић ослобођен свих оптужби, више коментатора у медицијима су своју запањеност објаснили чињеницом да је Хашки трибунал донео одлуку од 24 марта једногласно.

„Слободан Милошевић је рекао“ – наводе судије Хашког трибунала у овој одлуци – „да сви припадници других народа и народности морају бити заштићени“ и да „национални интерес Срба није никаква дискриминација“, додајући да „се сви злочини морају енергично сузбијати“. У разговорима са руководиоцима босанских Срба, указују судије Хашког трибунала, „Милошевић је говорио да разуме њихове проблеме али да је најважније да се рат (у БИХ) оконча“. Милошевић је по Трибуналу оштро критиковао схватање по којем се босански Муслимани морају потпуно да поразе. 

 Због неслагања које је поводом појединих питања настало између Милошевић и босанских Срба, судије су напоменуле да је "СРЈ смањила своју подршку РС и охрабриовала босанске Србе да прихвате мировне предлоге." Енди Вилкоксон је у свом коментару ове одлуке Трибунала нагласио да је овако изручита констатација Међународног суда да Слободан Милошевић није био део удруженог злочиначког подухвата, и да је напротив "осуђивао етничко чишћење" - од огромног значаја јер је он био оптуживан за сво крвопролиће у Босни,па су због тога и оштре економске санкције уведене Србији. По Вилкоксону је овакво неосновано оптуживање Милошевића равно оптужбама Ирака да поседује оружје за масовно уништење – да би се касније утврдило да таквог оружја уопште није ни било.

Милошевић наглашава Викокосон је у западној штампи сатанизован; у медијима земаља чланица НАТО су га прогласили „балканским касапином“, упоређујући га са Хитлером и оптуживали за геноцид. При томе су користили лажи како би се Запад оправдао за економске санкције против СРЈ и Србије и НАТО бомбардовање 1999 и рат на Косову. Милошевић је морао да проведе последњих пет година свога живота у затвору бранећи себе и Србију од лажних оптужби за ратне злионе – да би Трибунал сада признао да је Милошевић управо настојао да спечи злочине и да заустави рат.

Вилкоксон наглашава да су најтеже оптужбе против Милошевића, укључујући и оне за геноцид, биле повезане са БИХ. А садам десет година након његове смрти, признаје се да он ни за шта од тога није био брив.Хашки трибунал, међутим, није ништа учинио да објави ослобађање Милошевића од сваке кривице. Те своје закључке Трибунал је сакрио у гомили папира пресуде Радовану Караджићу – „рачунајући да их већина грађана неће имати стрпљење да прочита“.

Ваља поменути да је председавајући Веће које је донело одлуку да Милошевић није учествовао у никаквом „удруженом злочиначком потхвату“ у циљу елиминације Муслимана и Хрвата у БИХ – био судија Квон, који је, иначе, био један од судија у предмету Милошевићу. Вилкоксон додаје да је Милошевић умро под сумњивим околностима у Шевенингену и скреће пажњу да нова одлука Хашког трибунала од 24 марта 2016 године намеће потребу да се размотри одговорност западних НАТО-држава које су породици Милошевића и српском народу нанели велике боли и штете у настојању да прикрију сопствену одговорност за злочине против мира – да би сада утврдили да се Милошевић норио против рата и против злочина које су они подстицали у БИХ.

У 2005 години Трибунал је повукао оптужбу против Слободана Милошевића за тзв Велику Србију, након чега је уведена оптужба за "ундружени зличиначки потхват". Милошевић је преминуо под суњивим околностима годину дана касније. Десет година након његове смрти, Трибунал је донео једногласну одлуку даМилошевић није био део удруженог злочиначкох потхвата против Муслимана и Хрвата у БИХ - чиме је демантована још једна лаж.                                                




      ПОШАЉИТЕ ВАШ КОМЕНТАР 



ВАША МЕЈЛ АДРЕСА


ВАШЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ


СУБЈЕКТ

УПИШИТЕ ВАШУ ПОРУКУ









undefined