Ђулијето Кијеса    

МИЛОШЕВИЋ И РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ:       ИСТИНА КОЈУ НИКО НЕ ЖЕЛИ ДА ЧУЈЕ                         

                     Нечувено: Слободан Милошевић ослобођен оптужби од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Али о томе нико не говори!

                   МКСЈ (Хашки трибунал) је ослободио Слободана Милошевића од наводних ратних злочина починњених између 1992-95 Босни. Ово је дефинитивно првоазреда вест за све ударне термине у медијима, са бројним политичким импликацијама. Зачудо, ни један велики међународни мејнстрим медиј није ту вест забележио. 

                  Па, сасвим је разумљиво што су ову вест неки прећутали: то су они који су га унисоним гласом етикетирали за "балканског касапина"; они који су га поредили са Хитлером, створивши образац који ће касније бити проширен на Садама Хусеина, Моамера Гадафија, а који би многи желели да се протегне и даље на Башара ал Асада. Лако је у том ћутању лидера Запада, пре свега САД , отрити ко је осудио Југославију на пропаст и желео уклањање Милошевића. 

                   Њима сада није тешко да прећуткују све, пошто је „рехабилитацију“ Слободана Милошевића тешко запатити . Ту одлуку ваља потражити код истог оног суда који је Радована Караџића осудио на 40-годишњу казну. Стога је потребно да се прочита гомила папира пре него што схватите да Милошевић није крив за оптужбе збг којих је провео последњих пет година свог живота иза решетака и још сатанизован у свету. То је трик. Караџићева пресуда донета је 24. марта ове године. Прошла је половина августа месеца а светски мејстрим медији ни најмљње не показују знаке да су је свесни. Или сматрају да им је згодније да се претварају да не постоји. 

                  На овај начин, ниједан западни лидер неће морати да се извињава Југославији, Србији, на народима Европе. Заправо, ако би показали да све добро знају, то би онда био на њима ред да се нађу на оптуженичкој клупи. Управо у тој одлуци од 24 марта, суд поменувши Милошевића рекао да "Веће није добило довољно доказа у овом случају да сматра да се Слободан Милошевић сложио са заједничким планом" (ИЦТИ, Караџић Пресуда, 24. марта 2016, пара. 3460), односно да је захтевао од Срба да протерају босанске Муслимане и хрвате-бошњаке са босанске територије. 

                   Ипак, оваква формулација пресуде је намерно непрецизна. Поента уопште није у ономе "довољно доказа". Иста оцена је саопштена више од једанпут, уз навођење веродостојних доказа да је постојало значајно неслагање између Милошевића и Караџића у неколико кључних тренутака те страшне кризе... 

                Још много тога је сада испливало на површину, откривајући оно што је било добро познато онима који су доиста желели да знају истину. То јест, да је Милошевић желео до самог краја – наиме, до почетка НАТО бомбардовања Србије – да постигне договор са западним лидерима – а управо је госпођа Олбрајт пресудила да никакав договор не буде склопљен. 

                Пет година његовог боравка у затвору – последње године његовог животног – последица су одлуке која је договорена на високим местима у Европи и САД, потпуним непоштовањем било какве правде и у име једне злоупотребе којом је Југославија разбијена и разорена у парампарчад. И његова смрт у затвору наступила је под веома сумњивим околностима и очигледно нехуманим условима. Званично, он је умро од срчаног удара. Међутим, било је то само две недеље након што му је суд ускратио дозволу на лечење у Русији, као што је тражио. Бивши југословенски председник је нађен мртав у својој ћелији само три дана након што је његов адвокат успео да пошаље писмо руском Министарству спољних послова, у коме је написао да страхује од тровања. 

                  Ми сада знамо коју врсту „правде“ је заступао тај суд: то је била правда победника. Они су овом пресудом јасно скинули љагу са имена Милошевића, али су прикрили своје намере. То није чин непажње. Корејски судија О-Гон, који је председавао суђење Караџићу, био је међу многима који су саслушавали Милошевића, све док није умро. Тај судија је имао потпуни увид у ток и документе са оба суђења. Па смо због тога принуђени да се питамо на чијим платним листама су он и његове уважене колеге могле бити. Запад се дави у сопственој прљавштини, заједно са оним вредностима које бесрамно тврди да је спреман да брани. .

      ПОШАЉИТЕ ВАШ КОМЕНТАР 



ВАША МЕЈЛ АДРЕСА


ВАШЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ


СУБЈЕКТ

УПИШИТЕ ВАШУ ПОРУКУ