Прогнана и неизгубљена 
                   ГЛУПОСТ, АЛИ НЕ НЕДУЖНА           
   Пише: 
МИРА МАРКОВИЋ 

Стручњак за комуникације, тако себе представља, а тако га и новине представљају, хвали своју струку, једну од парадигми приватног бизниса, па онда, под брзоплетим, кратковидим и егоманским ентузијазмом, глорификује и сам приватни бизнис као оптималан вид егзистенције, тврдећи, између осталог, да је приватни бизнис доступан сваком човеку и ако би се свако за њега определио могао би да се нада најбољем личном просперитету – само би му „небо била граница“. 
Биће, дакле, по овом „стручњаку“, да су милиони људи, од прошлости до данас, пропустили срећу само зато што се нису сетили да се баве приватним бизнисом. 
Трансгенерацијска глад, сиромаштво у чијем знаку живи човечанство од кад као такво постоји, старе и нове болести којима нема лека, сви ратови и свако насиље .... све је то, значи, могло да се избегне, да човек није због своје необавештености, ускогрудости, глупости, лењости, инертности, и тако даље, пропустио да се бави приватним бизнисом па је тако лишио себе и свој род среће у коју спадају, пре свега, мир и благостање. А онда, ваљда самим тим је лишио себе и других пратећих добара као што су, на пример, солидарност, алтруизам, кооперативност, ... 
Дивинизација приватне својине, а нарочито у обличју приватног бизниса, има виталну способност континуитета. Ово је њено олимпијско доба, њени протагонисти су жилав народ, у својим елитним врховима и историјски надахнут и интелектуално респектабилан. На нижим хијерархијским лествицама, са мање дара, а понекад и са мање жара, налазе се заступници приватне бизнис „цивилизације“ који само изражавају лојалност стварности која им омогућава да живе боље од других и да у том животу налазе инстант сигурност. Нијх не краси нарочита интелигенција али ни нарочита глупост. Има је ту и тамо, као и у свему другом на свету. 
Али ретко је има у концентрацији садржаној у интелигенцији овог стручњака за комуникације. 
Доступност приватног бизниса није ограничена само знањем, даром, интересовањем, способностима, интелигенцијом, она је искључиво лоцирана у зонама приватног власништва. А његова успешност која допире до небеских висина има још селективнију локацију – налази се на ретким ексклузивним адресама ограђеним најагресивнијим класним, готово мизантропским егоизмом. 
Те, дакле, небеске висине нису доступне ни сваком приватном бизнисмену – власници бутика који продају чарапе и мануфактуре које производе торбе за пијацу, не само што су далеко и од најближих облака, већ су само неколико корака испред статистички неидентификоване и цивилизацијски занемарене армије невласника. 
Приватни бизнис, дакле, није доступан сваком, већ, посматрано у глобалним размерама, доступан је само понеком. 
А што се тиче неба као такорећи подразумевајуће границе за сваког ко се приватним бизнисом бави, па на тој се граници зауставило до сада један до два одсто становника планете Земље. Оних деведесет осам одсто, укључујући у њих и власнике приватне својине и невласнике било какве својине и често невласнике било каквих материјалних добара, сви они заједно из свог земаљског живота гледају на небо као на територију за коју су надлежни њима недостижни неки други. Али не недостижни по материјалном богатству, већ по интелектуалном, стваралачком, визионарском доприносу општечовечанском развоју и прогресу. 
Међу њима се налазе и они који су и фигуративно и буквално дотакли небо – научници који истражују Свемир и његови први путници. 
Приватни бизнисмени, чак и они који спадају у оних један одсто, једном ће се можда запутити ка небу, али тај пут ће, кад то буде, бити могућ не захваљујући њиховом богатству, већ захваљујући раду, стваралаштву и храбрости других људи. Оних који нису располагали никаквим власништвом, само ретким стваралачким даром, а често и са њим паралелним одсуством потребе да тај дар материјализују и медијализују. 
Иначе, ово мишљење „стручњака за комуникације“ не би било вредно пажње а поготово не би било вредно реаговања да не постоји опасност да буде инспирација заблуди да се не ради о глупости него о истини. И да у ту „истину“ могу да поверују млади, необразовани, наивини људи. Популација која је изложена тој опасности је велика и рањива.
 Они који би могли да је заштите од такве „истине“ уздржавају се, култ приватног власништва влада планетом. Нелојалност том култу, а не дај Боже, сумњичавост у погледу његове сакралности, у најбољем случају представља опасност за способност разумевања и интегрисања у савремени свет, а у горем случају представља утопистичку странпутицу која привремено може да нанесе штету магистралном путу. 
Не може трајно да га угрози, приватно власништво ће трајати колико и вечност, али треба га, кад год се може, заштитити од тих повремених и привремених колективистичких испада. 
Мада, деси се понекад да се магистрални пут временом истроши, а нека пречица, дојучерашња странпутица такорећи, преузме његову улогу. 
Знају то у народу, одавно, не знају само у највећим градовима, па би се могло десити да их промене на главном путу изненаде.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       

                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Од истог аутора:
    БРЗОПЛЕТИ ОПТИМИЗАМ
    ВИТАЛНОСТ ПОХЛЕПЕ
    ЗЛОУПОТРЕБА ТЕРМИНОЛОГИЈЕ
    СВАКА ПТИЦА СВОМЕ ЈАТУ
     ПРИВАТНИ УНИВЕРЗИТЕТИ И ПРИВАТНИ ПРОФЕСОРИ
     НЕСРЕЋНА ОПОЗИЦИЈА
     СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ПРИРОДЕ
     ПОВОДОМ 30 ГОДИНА ОД ОСМЕ СЕДНИЦЕ
     ТРАНЗИЦИОНИ ПАЧВОРК
     ОПРАВДАНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
      БИЛО У ЛАС ВЕГАСУ
      НЕЗАШТИЋЕНА ПРОШЛОСТ
      АУТИСТИЧНИ ПРОВИНЦИЈСКИ ПСЕУДОПАТРИОТИЗАМ
       

                ПОШАЉИТЕ ВАШ КОМЕНТАР 



ВАША МЕЈЛ АДРЕСА


ВАШЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ


СУБЈЕКТ

УПИШИТЕ ВАШУ ПОРУКУ