Прогнана и неизгубљена   


ПРОТИВУРЕЧНИ И КОМПЛЕМЕНТАРНИ                                                     ПРОЦЕСИ                                                 Пише: 
МИРА МАРКОВИЋ 

 У последње две-три, можда и четири године, све се чешће у теоријској, а нарочито политичкој литератури, помиње, између осталог, да је двадесет први век стартовао као век којим ће доминирати сукоб цивилизација, односно сукоб религија. 

Сублимирајући ту прогнозу она би се могла свести на – сукоб цивилизација на религијској основи. 

Истовремено, није спорно, и за сасвим лаичке очи је видљиво, да је почетак двадесет првог века сав у занку идеје и праксе глобализма, чији је планетарни живот обележио деведесете године прошлог века и наставио свој развојни тренд до данашњег дана. 

Тешко је рећи који је од ова два процеса доминантан. И свакако је несумњиво, бар на први поглед, да су та два процеса противуречна. 

Али, нажалост, само на први поглед. На други, а нарочито на трећи поглед, та два процеса су не само мирољубиво паралелни,већ су и комплементарни. 

Ево зашто. 

Када би глобализам о коме је реч био универзалистичка идеја заснована на науци и мотивисана једним еманципаторским хуманизмом, у својој примени он би настојао да „цивилизације“ приближава једне другима, да тражи и налази заједничке тачке њиховог ослонца, да „цивилизацијске“ разлике не буду полигон нетрпељивости, већ саставни и комплементарни делови целине каква би требало да је планета. 

И сукоб религија, ма како да су различите и склоне трагичној нетрпељивости, би један стварни глобалистички, универзалистички приступ, не само настојао, већ и успевао да ситуира у духовни процес одговарајуће толеранције. 

Једног дана, и не предалеког, захваљујући развоју науке и развоју друштва у целини, људи би могли да живе заједно и сложно, без обзира на различито разумевање порекла и смисла живота, а могуће би такође било и да се управо захваљујући доприносу науке и укупном развоју поводом тих разлика боље разумеју и можда на крају и споразумеју. 

Кад би глобализам то био никакав сукоб цивилизација и религија не би претио двадесет првом веку. Стварни глобализам, напротив, заштитио би овај век од таквог сукоба. Заштитио би га не само од цивилизацијског и религијског сукоба, већ би га заштитио од цивилизацијске и религијске нетрпељивости. 

Али, пошто текући глобализам није стварни, већ само номинални, он нема ту еманципаторску, мирољубиву и коегзистенцијалну улогу. 

Напротив. Има супротну. 

Као што је он супротан свом аутентичном смислу. Текући глобализам има имеперијални, колонизаторски карактер. Његов поход на свет обухвата његову економску, социјалну, политичку и културну димензију. 

Да би тај поход успео, да би човечанство било стављено под контролу, потребно је да се претходно учини слабим, довољно немоћним да би прихватило контролу, да се учини неспособним да пружи отпор, да се учини готово кооперативним са пројекцијом колонизатора. 

Толико кооперативним са својом неслободом човечанство може учинити исцрпљеност после дуготрајних, могуће и крвавих верских, националних и „цивлизацијских“ сукоба, у којима при том неће бити победника. У којима ће жртве бити сви који у њима буду учествовали. 

Жртвама ће их учинити она деперсонализована моћ која их је на сукобе и навела са циљем да их тако ослабљене стави под своју контролу. Истина та моћ ће своју контролу представити као цивилизацијски спас, као избављење од последица бесмислених верских и осталих мржњи и ратова. И нарочито као препреку таквим сукобима и ратовима у будућности. 

Тако ће почети живот пацификована, хармонична заједница свих о чијој добробити брине та моћ изнад раелигија, нација, „цивилизација“. Једина и апсолутна. Чак и ако би се она определила за једну религију, нацију и „цивилизацију“ остала би апсолутна. 

То је суштина текућег процеса глобализације. Зато су тај процес глобализације и сукоб цивилизација и религија само на први поглед противуречни. 

Зато су у ствари комплементарни. Глобализам је тај сукоб цивилизација и религија пројектовао. 

Али, истини за вољу, тај сукоб цивилизација и религија је у неким својим манифестацијама аутентичан. Није произишао из глобалистичке намере да верским сукобима ослабљени свет стави под своју команду. Ти аутентично испољени цивилизацијски и верски сукоби су облик протеста против глобализације као империјалног колонијализма. 

Уверени да текући глобализам заступа само једну цивилизацију и само једну религију припадници других цивилизација и других религија на разне начине изражавају отпор доминацији и асимилацији. 

Ти отпори не доносе, нити могу донети резултате. Прво, зато што су парцијални, наивни и у целини слабашни. А друго, и зато што се ти аутентични цивилизацијско-религијски сукоби често утапају у, од стране глобализма пројектоване цивилизацијско-религијске сукобе, па тако губе на аутентичности.

  Али без обзира на разлике које постоје између цивилизацијско-религијских сукоба који су пројектовани и цивилизацијско-религијских сукоба који су аутентични, заједничка последица су жртве. 

Пре свега њихови учесници. Манипулисани или аутентично гневни, учесници ових сукоба су људи који губе животе, у бољем случају само имовину, здравље, мир, спокојство, ... 

Али постоји још једна жртва. То је глобализам. Онај стварни, прави, цивилизацијски неизбежан, историјски и етички оправдан. 

Постојећи, текући, овај империјални и колонијални глобализам, толико је зла нанео и толико зла још најављује свету, да је компромитовао стварну унивезалистичку идеју и њену примену. Људи, читави народи нису само неповерљиви према тој идеји, они се те идеје и њене примене плаше. 

И са разлогом су неповерљиви и са још већим се плаше. И, заиста, ако тај заједнички живот на планети без држава и граница треба да изгледа тако, како се сада најављује да ће изгледати, онда ће људи, онда ће народи бити резервисани према тој будућности, плашиће се ње. 

Ако буду немоћни да се од такве будућности заштите, доживљаваће је као подвалу историје коју нису могли да избегну.

 Међутим, могли су. 

Да су били мање лаковерни, мање ускогруди и нарочито мање опортунисти, какви су ипак прилично сада.


                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Од истог аутора:
    БРЗОПЛЕТИ ОПТИМИЗАМ
    ВИТАЛНОСТ ПОХЛЕПЕ
    ЗЛОУПОТРЕБА ТЕРМИНОЛОГИЈЕ
    СВАКА ПТИЦА СВОМЕ ЈАТУ
     ПРИВАТНИ УНИВЕРЗИТЕТИ И ПРИВАТНИ ПРОФЕСОРИ
     НЕСРЕЋНА ОПОЗИЦИЈА
     СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ПРИРОДЕ
     ПОВОДОМ 30 ГОДИНА ОД ОСМЕ СЕДНИЦЕ
     ТРАНЗИЦИОНИ ПАЧВОРК
     ОПРАВДАНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
      БИЛО У ЛАС ВЕГАСУ
      НЕЗАШТИЋЕНА ПРОШЛОСТ
      АУТИСТИЧНИ ПРОВИНЦИЈСКИ ПСЕУДОПАТРИОТИЗАМ
      ГЛУПОСТ, АЛИ НЕ НЕДУЖНА
      НЕДИЛEМА
      ПСИХИЈАТРИЈА УМЕСТО РЕВОЛУЦИЈЕ
      НАЈНОВИЈЕ ОРУЖЈЕ
      ТАБЛОИДНЕ МЕЦЕНE
      ХИТНА ЉУБАВ
      КО ЈЕ ОСУДИО ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА НА ДОЖИВОТНУ РОБИЈУ
      НЕПОЗНАТИ СВИХ ЗЕМАЉА ...
      ЦИВИЛИЗАЦИЈСКА РАЗГЛЕДНИЦА ДВАДЕСЕТ ПРВОГ ВЕКА
      „БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ“
      ИСТОРИЈСКИ КОРЕНИ И ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ                               ПЕРСПЕКТИВЕ
      СУДБИНА МОРАЛНОГ ДУГА
      ЕХО СТАРЕ МУЗИКЕ
      МУКЕ ПРОВИНЦИЈСКОГ КАПИТАЛИЗМА
       

                ПОШАЉИТЕ ВАШ КОМЕНТАР 



ВАША МЕЈЛ АДРЕСА


ВАШЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ


СУБЈЕКТ

УПИШИТЕ ВАШУ ПОРУКУ