Ратко Крсмановић 
                   ДЕМОНСТРАЦИЈА НЕОНАЦИЗМА                                                                                   

                       Београд као поприште борбе са “непожељном” прошлошћу и обнову поражених идеологија и политика  

Вампири нацифашизма окупљени у десничарским организацијама “Србска акција” и “Генерација идентитета”, у сред Београда, на начин сличан ЕУропским неонацистима, салутирали су на секташком помену свом узору, нацистичком сараднику и антисемити Милану Недићу. Организован је “помен” уз помоћ самозваних свештеника, чланова расколничке секте (“Српска истински православна црква”) коју предводи бивши наци скинхед Немања Станковић, а који се представља као "епископ Акакије". 

Када би се следбеници Недића питали, живели би у земљи Шумарица, Краљева, Бањице, Старог сајмишта, “Јуден фреи”, стратишта, душегупки… Сви знамо ко је Хитлер, ко је био Хитлеров намесник и ревносни сарадник у Хрватској, Мађарској, Украјини, Бугарској… али смо заборавили да је у Србији то био Милан Недић. То су морали знати и они који су стварали правно покриће рехабилитације квислинга и колаборациониста, кољача и злочинаца. То знају и актуелни властодршци али ћуте и одобравају акције вампира нацифашизма, не би ли у условима подељене и супротстављене јавности учврстили своју власт. По среди је дневнополитичка мода у којој страда истина, правда и антифашизам. 

Обрачун са антифашистичком традицијом Србије , најзначајнијим политиичким и моралним кредитом српског народа, неометано се наставља са немилосрдним гажењем, не само историјске истине, већ и етике, свега ослободилачког и читавог образовног система. Квислиншке власти су још 2006. године донеле “Закон о рехабилитацији” којим се априористички претпоставља криминални карактер НОП-а и послератног система власти, уз позив за рехабилитације свих који су били изложени тадашњем суду, а тиме квислинга и квислиншких покрета, без могућности преиспитивања одлука и пресуда донетих након усвајанња овог закона. Док у западној култури право служи да ограничи домете радикалније ревизије прошлости, у циљу спречавања увреде сећања на ратне жртве, на постјугословенском простору управо су судови постали инструмент и механизација за бетонирање ревизионистичке слике фалсификоване прошлости. 

Да апсурд буде већи, наспрам српских неонациста у успону, нашли су се, гле чуда, чак и они посустали који су доносили односни Закон о рехабилитацији и оживели самопоуздање свим издајницима (ДС и ЛДП са досовском скаламеријом). Нису ли управо те странке предвођене “Отпором” својевремено поручиле да су издаја земље и сарадња са окупатором врлине? У том случају, показујући покајање, показали су и да умеју да се постиде, а то је крупан напредак. 

Србија није усамљена у ревизији своје историје, али је испред свих источноевропских земала у спровођењу ревизија историје Другог светског рата чији је циљ да се улога антифашизма НОП-а као непожељне прошлости, маргинализује и криминализује, док се квислинзима додељује улога бранилаца српства. На основу већ извршених рехабилитација (принцип преседентног права и судске праксе), очекујемо да неонацистички адвокати покрену одговорност антифашиста - ратних противника Милана Недића и других слуга нациашизма.Тако би се на оптуженичкој клупи могао наћи и легендарни професор Милош Ђурић, бањички логораш, због антифашистичког и патриотског одјека одговора колеги диригенту Милоју Милојевићу поводом одбијања да потпише тзв. Апел српском народу којим се захтевао „ред и послушност“ и „родољубље у борби против комуниста“: „Лако је теби. Ти у дипле свираш а ја студентима етику предајем!“ Тиме би била крунисана “транзициона правда”. 

Познато нам је, да није проблем у шачици острашћених неонацистичких демонстраната, већ у онима иза кулиса, који њима манипулишу, користе лажне заставе и подстичу овакве демонстрације ради својих ускогрудих дневнополитичких интереса. Стога, уместо било каквог закључка изледа ми умесним упутити питање свим љубитељима лика и дела Милана Недића: Да ли је животни пут и дело вашег узора - Милана Недића, пожељни модел понашања и вредност српског друштва, као и цркве која је понудила себе у овом помену?                          
                                                          
                                                                                       
                                                                                      

      ПОШАЉИТЕ ВАШ КОМЕНТАР 



ВАША МЕЈЛ АДРЕСА


ВАШЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ


СУБЈЕКТ

УПИШИТЕ ВАШУ ПОРУКУ