Прогнана и неизгубљена   
ИЗМЕЂУ ИМИТАЦИЈЕ И РЕТРАДИЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ
Пише: 
МИРА МАРКОВИЋ 

Некадашње социјалистичке земље (осим Руске федерације) већ скоро тридесет година се налазе у такозваном процесу транзиције, још увек траже свој индентитет у свим сферама свог живота – од економије, преко политичког система до културе. 

Мање–више још се нису снашле и зато и саме за себе кажу да су у транзиционом друштву. 

Још увек, дакле, немају за циљ одређени друштвено-економски концепт. Имају краткорочне економске, политичке и културне намере, везане за интегративне процесе у Европи и решавање ургентних економских и социјалних проблема који су већ пуних двадесет и осам година непрекидно велики. 

Све су опредељене за тржишну економију и вишестраначки систем. И у свима се и даље налазе трагови претходног социјалистичког система и у економском и у политичком животу. 

Комбинација остатака социјалистичке прошлости и нове капиталистичке садашњости не доноси баш брзе позитивне резултате у вођењу економске и социјалне политике. 

Естаблишмент, без обзира да ли га чине тобожњи левичари или фактички десничари, гаји подједнаку наду да је политика коју води добар (оправдан) избор и да су резултати бољи него што их широке народне масе као позитивне доживљавају. 

Овај заједнички оптимистички однос свих власти у овим земљама од 1989. године до данас произилази из чињенице да су све власти (осим једно време у Србији) водиле исту политику. 

Одсуство јасне идентификације друштвеног система у целини највише, разуме се, погађа сферу економског и социјалног живота, али је у истој мери присутно и у сфери културе. 

Те слабости у овој сфери нису од пресудног значаја за живот, не одражавају се на стандард, социјалну безбедност, запосленост, и тако даље, али нису ни сасвим секундарне природе, нарочито са аспекта будућности. 

Национална свест која се формира на текућим културним вредностима биће један од примарних фактора који ће креирати будућност. 

Будућност ће изгледати онако како садашње генерације буду процениле да треба да изгледа. 

А свест садашњих генерација у земљама транзиције формира се на комбинацији имитације западних културних вредности и ретрадицијализације сопствених. 

Западне културне вредности су присутне у музици, пубицистици, естради, моди, медијима, забави. Будући да нису аутентичне манифестују се као имитација. 

Музика, и музичка сцена у целини, је копија западне, пре свега америчке музике и сцене. Као и естрада уопште – по садржају и по дизајну. 

Мода, у свим својим манифестацијама – одећи, понашању, ентеријеру .... постоји само на принципу који дефинише западна модна култура. 

Та имитативна слика је вероватно најиритантније присутна у медијима. Ако се имитативност у моди није могла да избегне, у медијима није била неизбежна. Напротив. С обзиром на културну и политичку биографију ових народа и њихових земаља, медијска аутентичност је била не само могућа већ и оправдана. 

Нешто спорије и са аспекта националне нарави мање иритантно, овај имитативни процес захватио је и оно што се у слободној социолошкој лингвистици зове начин живота. Велики тржни центри, шопинг молови, америчког порекла, постају доминантне адресе свих већих урбаних локација на транзиционом терену. Њихови грађани постају житељи километарских самопослуга у које одлазе редовно породично и индивидуално, дневно и седмично, са посвећеношћу са којом су некада одлазили у цркву. 

Без обзира на квалитет националне кухиње, све већи број становника, нарочито млађе популације, у урбаним срединама даје предност такозваној брзој храни која је легитимни део америчког националног идентитета. 

Хотели, велики ресторани, мале кафане .... све више стичу предност у односу на традиционалне националне угоститељске стандарде. 

Неформално, мада не увек само неформално већ све чешће и формално, образложење за овај процес имитације који је у сфери културе захватио земље транзиције, образлаже се као оправдана потреба за припадношћу свету, као савременост, као цивилизовање постојеће стварности. 

Тај „свет“ је лоциран на англосаксонској територији и степен његовог економског, политичког и културног развоја дефинише стандарде савременог и цивилизованог, којима треба да тежи свако ко жели да то буде, односно ко жели да припада свету. 

То је образац за који су се определила сва транзициона друштва. 

Примену тог обрасца отежавају са њим несагласни субјекти у лицу појединаца, институција и организација, који желе да сачувају националну аутентичност као део националне и државне самосталности. 

Њихови напори су неконципирани, неорганизовани и неповезани. Манифестују се као активирање старих обичаја, форсирање фолклора у најширем смислу, понекад готово паганских навика, средњевековних религијских ритуала, као наметљиво реактивирање манастирске књижевности. И тако даље. 

Та ретрадицијализација није одговор имитативности. Напротив. Делује гротескно, тужно, за образоване младе људе поготово одбојно. 

Ако треба да бирају између ретрадицијализације и имитације изабраће ово друго. Ако треба да бирају између опанака и обуће Бруно Маљи, неће изабрати опанке. 

Заштита од прекопирања, имитирања туђих култура није у аутистичном ситуирању у простор националног. 

Национални идентитет и интегритет не штити изолација (од других нација) већ еманципаторски напори да се на националним искуствима и интересима и повезивању са највишим цивилизацијским достигнућима доба креира виши квалитет националног живота. 

Зато није решење у игнорисању или негирању других, света изван свог. 

У процесу универализације савременог света нужно се повезују сви његови делови, економске, политичке и културне везе су неизбежне, већ у овој епохи је јасно да ће свет све више живети планетарно. Али да би тај живот био у интересу свих не би смео да се одвија по једном обрасцу, поготово не по обрасцу који би из једног његовог дела био наметнут свим другим деловима. 

Ти заједнички, глобано испољени економоски, политички и културни процеси не искључују аутентичност, специфичност и аутономност делова – целина има смисла само ако не угрожава интересе делова, који су се за њу егзистенцијално, цивилизацијски определили.                                                            






                ПОШАЉИТЕ ВАШ КОМЕНТАР 



ВАША МЕЈЛ АДРЕСА


ВАШЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ


СУБЈЕКТ

УПИШИТЕ ВАШУ ПОРУКУ