site maker


ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ СРПСКЕ СРАМОТЕ
КАКО СУ ПРОДАЛИ МИЛОШЕВИЋА

Пише:Слободан Лазаревић

Mobirise
Априла месеца 2001 године,Конгрес САД донео је одлуку која је распршила све наде пост-октобарске владе ДОС-а да ће их западни ментори подједнако засипати доларима као што су то чинили док су рушили Милошевића - када су се трошкарили на отворени рачун у Будипмешти. Конгрес, наиме, већ непуних годину дана од 5 октобра, условљава сваку донаторску помоћ СРЈ, па и отпис дугова, сарадњом Београда са Хагом.
Преузимајући кормило досовска власт је, наиме, наследила и обавезе државе према страним повериоцима. Дуг је 2001 достигао 11,4 милијарде долара1). Највећи део (4,4 милијарде долара) држава је дуговала Париском клубу 17 држава поверилаца, док је према Лондонском клубу 600 комерцијалних банака дуг износио 2,8 милијарди долара. Санкције и привредна изолације СРЈ, прекинуле су финансијске токове са светом;држава није могла редовно ни да отплаћује дугове нити да сервисира припадајуће камате. Месец дана касније и два месеца након мартовског напада на кућу (Милошевоћа) у Пожешкој улици на Дедињу,маја месеца 2001 Коштуница, у пратњи ондашњег амбасадора Милна Ст Протића долази у Вашингтон на састанак са председником САД Џорџом Бушом. Пре састанка планирано је његово обраћање на седници Савета безбедности УН, али су домаћини (Бела кућа) „сторнирали“ сваки наступ, дајући „му до знања да се ради искључиво о посети САД“ – ништа друго није долазило у обзир.Поред Буша, састанку присуствује потпредседник Дик Чејни и саветница Кондилиза Рајт1).
Председник САД Џорџ Буш саопштава Коштуници (а потврђује Мирољубу Лабусу државни секетар САД Колин Пауел) да неће бити донаторске конференције - коју је Европска комисија заказала за 29 јун 2001 године - ако се Милошевић не испоручи Хагу. Нешто касније, Бил Клинтон апелује на светске финансијере да се од СРЈ тражи доношење закона о сарадњи са Хагом који ће омогућити хапшење и испоручивање држављана СРЈ Хагу (Милошевића). Хашки истражитељима се мора омогућити увид у поверљива документа и информације.
Шест (пропалих) покушаја кршења Устава
Заседање Скупштине СРЈ је заказано за 21 јун. Владала је неизвесност шта ће се догодити ако СНП одбије да гласа? Одговорено је : уследиће ново усаглашавање,а цајтнот ће бити још већи (притвор Милошевића у истражном затвору истицао је 1 јула). Никаква кривица Милошевића никада није доказана.Потпуно је одбачена у пресуди Кертесу 27. децембра 2010 године пошто није доказано постојање злочиначког подухвата и стицање матерјалне кориси, само је Кертес осуђен за начин руковања средствима која припадају буџету. Све дилеме распршио је савезни премијер Жижић (СНП) изјавом: “Слободан Милошевић неће бити испоручен Хагу док је он председник савезне владе”3).
Ево како је о догађањима сведочио бивши савезни министер правде Момчило Грубач:” Против закона (о сарадњи са Хагом) били су министри СНП-а, у првом реду због тога што су сматрали да би закон, који предвиђа могућност трансфера домаћих држављана међународном суду, био противан Уставу и што су се у кампањи за републичке изборе у Црној Гори ( који су одржани у априлу 2001. године) јавно изјашњавали против тог вида сарадње. Предлог закона је ипак упућен Савезној скупштини, али је на сам дан седнице, на којој је требало да буде разматран, повучен из процедуре, јер се видело да ни посланици СНП-а из истих разлога неће за њега гласати, а само гласовима посланика ДОС-а у Скупштини не би био усвојен” .4)
Пад владе премијера Жижића
Тада избија озбиљна криза савезне влде. Чују се алармантна упозорења да - по свему судећи - ускоро више неће бити ни савезне владе,па на концу ни савезне државе (СРЈ). Режимска штампа признаје да је "југословенска коалиција" озбиљно уздрмана,а можда и сама федерација на чијем челу је био Војислав Коштуница: “Западним пријатељима, Југославија је била ипак мање важна од Милошевића". А било је и оних који су само рекли: распад Југославије, зашто да не! Трговина људским главама? Зашто не! Под условом да нису наше. У таквој атмосфери, напречац се заказује седница (јун 2001) у кабинету председника СРЈ Коштунице. Тиме ДОС доспева у центар пажње, што је логично, јер је и био кључни виновник пост-петооктобарске кризе – много горе од оне из 1997. Онда је распад коалиције “Заједно” запретио да изгубе власт, а сада су ризиковали да начине видовдански злочин. – Поменута хитна седница лидера ДОС одржана је у кабинету Коштунице и трајала је целу ноћ. Једни траже испоруку (екстрадицији) Милошевића - чак и без икаквог закона о сарадњи са Хагом - док се други противе безакоњу. Сарадници Зорана Ђинђића из ДС су огорчени и увређени; тврде да их остали у ДСС-у називају 3К – контроверзним, криминалним и корумпираним. Савезни министар правде Момчило Грубач прекида свађу лидера ДОС-а. Он пристаје да напише посебну (савезну) уредбу о изручењу Милошевића. У 02,00 после поноћи, позивају телефоном премијера Зорана Жижића у Црну Гору. Жижић заказује седница Владе, али одбија да председава (министар здравља из СНП-а био је присутан само да би објаснио противљење СНП-а).
Tако "поноћна" уредба савезне владе,уместо закона (који би иначе морала да усвоји Скупштина) постаје нека врста пречице. Не само до Хага, већ и до ћорсокака савезне државе. Усвојена је без чланова Владе из СНП-а. Они су напустили седницу. Истог дана су понудили своје оставке Главном одбору странке у Подгорици. А Ђинђић је на то изјавио да "Југославија неће бити талац ни Милошевића, ни СНП-а". Неће, наравно,јер неће је ни бити.
Савезна влада усваја 23 јуна Уредбу о сарадњи са Хашким трибуналом (потписао је потпредседник Мирољуб Лабус) . Уредба која се позива на дубиозну, директну примену Статута Хашког трибунала, одмах ступа на снагу. Усвајањем ове уредбе без сгаласноти СНП-а, практино је пала савезна влада Зорана Жижића, премда се њена демисија званично рачуна од 24 јул 2001 године. Истовремено, савезни минстар правде Момчило Грубач, сада већ у оставци, прослеђује Окружном суду у Београду захтев Трибунала за изручење Милошевића, који му је донео Ханс Холтијус, чиме је покренут поступак његове екстрадиције.
Остало је још само да га Окружни суд у Београду размотри и донесе одлуку (решење) у складу са важећим уставним и позитивним законским одредбама, након што прође жалбени поступак и на крају о свему обавести Савезног министра правде. Ништа од тога се неће обистинити. Поступак екстрадиције никада неће бити спроведен.
_________________________


1). Милан Ст Протић,"Кад председник шаље тајно писмо у Белу кућу...“11,01.2026. https://velikeprice.com/politika/kad-predsednik-salje-tajno-pismo-u-belu-kucu/“.
 2) . Рачунајући не само дуг према Лондонском и Париском клубу повериоца већ и према Светској банци иi EU.

 2 ). У Србији је тада била прелазна влада до избора 23 децембра; Ђинђићева влада је ступила на дужност 25 јануара 2001.


 3 ).  Због огромних притисака, уцена и опште нервозе министар из ДСС-а (Коштуницин) Зоран Шами добија инфаркт и завршава у болници.А српски министар правде из Беча прети Црној Гори „да би (као пре 120 година на Берлинском конгресу), Србија могла да прогласи независност“.

4 ).Republika, br 270-271, 2001.   


Адреса

Студентски трг 15
11.000 Београд,Србија

Контакт

www.sloboda.org.rs 
Email - office@sloboda.org.rs

site maker
Made with Pingendo Free  Pingendo logo Made with Pingendo Free  Pingendo logo