Поштовани присутни, желим да се захвалим Вашој подршци да преузмем, вероватно, до сада најодговорнију обавезу.
Моја је одговорност још и већа, када видим, ко ми је ту подршку дао и највећа, када знам за чије је име везано наше ангажовање.
Да би смо били достојни, нашег председника, Председника Србије, Председника Р Југославије, Председника највеће парије на Балкану,Слободана Милошевића, потребно је да уважавамо оне вредности, које су красиле нашег Председника.
Да уважавамо СЛОБОДУ, ПРАВДУ, ИСТИНУ И МИР. Народ, који је измеђју живота и слободе, ставио знак једнакости, изабрао је тежак, вероватно најтези могућ пут, али једино могућ частан пут.
Да би Србија корачала ка праведним а богатим друштвима, неопходан је најшири могућ законски простор. Зато јс Сиободан позвао редовног професора уставног права да Скупштини Србије предлози, најмодернији Устав. Остварене су све претпоставке за свеобухватан развој Србије. .
Али, уместо развоја, дошла је озбиљна претња да ће нам покрасти део територије. Слободан је позвао Србију да изађе испред фабрика, на улице на мостове, на њиве и воћњаке. Да изађе и чека под 2000 вагона смртоносних бомби, ракета,.. Да чека и сачека 1244,потвду,од јединог задуженог за такве тапије, да сачека потврду да Србија остаје онолика, колика је и била пре НАТО бачених обогаћени уранијумом, ракета и бомби.
Несрећама нема краја, нашој браћи у Босни, претили су да ће их бацати у јаме на кости њихових очева и дедова. Под претњом у чело Србије, Слободан је одлучио да се браћи помогне. Знао је да Србин, који и дању и ноћу пушком штити своја вековна станишта, не ради у фабрикама, не оре и не сеје па нема шта ни да жање. Свако четврто парче хлеба слали смо браћи из Србије. Та велика у новијем веку, не забележена солидарности једне државе и једног народа, према делу тог народа, добила је своје име... РЕПУБЛИКА СРПСКА. Тако Слободан једном рече учествују и вечно памтећи те солидарности, опстају и народи и људи.
И зато нека се зна поштује и вечно памти... Од доласка Словена на Балкан, два пута је Дрина била Српска. Давно у 14 веку и сада на почетку трећег миленијума, када је Слободан водио Србију.
Нису могли моћници а да не осуде своје жртве. Основали су суд да суде Србији, кроз Слободанов лик. Али уместо да Слободана изведу пред суд, Слободан је извео суд пред собом. Резултати, тог суђења познати су на свим континентима, пред портом, читавим светом.
Знала је Империја да жив Слободан, без докаане кривице, рушио тај НАТО пројекат. Пресудили су и пресуду извршили 11 марта 2006 године.
Поштовани, имала је Србија велике научнике, велике вернике велике људе у култури. Има ла је Теслу, Пупина,Миланковића, Аласа,... Имала је Светог Саву, имала је Вука, Доситеја... Имала је Србија и велике државнике. Имала је Србија Немању, има ла је Србија Карађорђа, имала је Србија Слободана Милошевића.
Предлажем да задужимо ново руководства, да предложе Скупштини признање, које би носило име Слободан Милошевић.
Хвала .